Početkom marta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je otvaranje prve fabrike dronova u Srbiji. U aprilu su BIRN i Haaretz objavili da se radi o dogovoru sa izraelskim vojnim gigantom Elbit Systems.
Najava da će kompanija Elbit Systems otvoriti fabriku u Srbiji znači samo jedno – saučesništvo Srbije u genocidu se produbljuje. Ovo nije investicija, već politička odluka da Srbija ojača savez sa Izraelom- U čijem je to interesu? Planom da se izraelsko naoružanje proizvodi u Srbiji, režim SNS-a prelazi na opasniji nivo saradnje sa zločincima i dodatno pomaganje genocida, čime dovodi u opasnost celokupno stanovništvo Srbije.
Prema informacijama koje su iznete u javnost planirana je proizvodnja bespilotnih letelica za bliske i daleke misije, što jasno ukazuje na to da se ne radi o simboličnoj saradnji, već o ozbiljnom tehnološkom jačanju vojne industrije Srbije, ali i jačoj zavisnosti od tehnologije izraelskog i NATO naoružanja. Ovakav pravac razvoja ne predstavlja odbrambenu i neutralnu politiku, već jačanje kapaciteta za ofanzivno delovanje. Na primer, dronovi poput Elbit Hermes 900 imaju domet do 1000 kilometara, što višestruko prevazilazi domet i mogućnosti trenutnog arsenala Vojske Srbije.
Takvi sistemi ne služe samo odbrani teritorije već omogućavaju projekciju sile na velikim udaljenostima, što neminovno otvara pitanja: da li su ovo pripreme za novi rat i protiv koga?
Ovaj potez nije iznenadan. On je nastavak već razvijene i intenzivirane saradnje između Srbije i izraelske vojne industrije. Prvi ugovor sa kompanijom Elbit Systems, u vrednosti od 335 miliona dolara, potpisan je još krajem 2024. godine, i tom prilikom su poručeni višecevni raketni bacači PULS, a u avgustu 2025. godine Srbija je potpisala još jedan ugovor vredan 1,63 milijarde dolara. Ovi sporazumi ne predstavljaju izolovane odluke, već jasan kontinuitet i svesno produbljivanje odnosa sa kompanijom koja je duboko integrisana u savremene vojne operacije.
Ono što se u javnom prostoru predstavlja kao „investicija” i „modernizacija vojske” zapravo prikriva mnogo ozbiljniju stvar: Srbija odavno nije neutralna država, kako je režim predstavlja, već postaje zavisna od izraelske i NATO tehnologije, čime se država dodatno gura u kolonijalni položaj u odnosu na centre moći.
Protiv koga će se dronovi koristiti?
Šta je Elbit Systems?
Elbit Systems se često predstavlja kao globalni lider u razvoju i proizvodnji naprednih vojnih tehnologija. Njihov proizvodni program obuhvata širok spektar sistema: od bespilotnih letelica i artiljerijskog naoružanja, do komunikacionih, obaveštajnih i sistema za elektronsko ratovanje. Reč je o jednoj od ključnih kompanija izraelske vojne industrije i direktnom snabdevaču izraelske vojske, čiji se proizvodi koriste u realnim vojnim dejstvima, uključujući napade na Gazu. Poznati su slučajevi da su pripadnici IOF-a (Okupacionih izraelskih snaga) bespilotne letelice koristili sa zvukovima beba koje plaču kako bi namamile ljude iz svojih domova i potom ih ubile. To je kompanija koja svoje proizvode „reklamira” prikazujući rezultate i snimke sa probnih operacija koje su vršene u Gazi. Tako su tokom sukoba u julu 2014. godine prvi put korišćeni dronovi Elbit Hermes 900, kojima su upravljali zaposleni u Elbit-u , jer vojnici IOF-a još nisu bili obučeni, i tek nakon tog sukoba ovaj dron je „prošao test” i postaje standardni deo naoružanja.
Šta znači fabrika Elbita u Srbiji?
U tom kontekstu, ključni korak jeste upravo prelazak sa odnosa kupovine/prodaje na proizvodnju izraelskog oružja. Fabrika dronova u Srbiji ne znači samo dodatni ugovor ili novu investiciju, već prelazak iz uloge izvoznika oružja u ulogu proizvođača izraelskog naoružanja. Srbija već učestvuje u globalnom lancu naoružanja kroz izvoz, ali sada postaje karika izraelskog lanca i cionističke agresorske politike.
To podrazumeva vezivanje ekonomskog razvoja za vojnu industriju i stvaranje zavisnosti radnih mesta i industrijskih kapaciteta od kontinuirane proizvodnje naoružanja. U trenutku kada se u Srbiji zatvaraju fabrike i produbljuje ekonomska nesigurnost, ovakvi projekti se predstavljaju kao razvoj, iako zapravo učvršćuju model u kojem ekonomski opstanak sve više zavisi od ratnih sukoba i stradanja, a ne od civilne industrije i javnih ulaganja. Takav model razvoja zasniva se na logici u kojoj se profit ostvaruje kroz proizvodnju sredstava za rat, što neizbežno uključuje patnju civila, dok se ulaganja u društvene potrebe sistematski potiskuju.
Otvaranje fabrike vojne kompanije zato nije samo tehničko i ekonomsko pitanje, već politička odluka koja određuje pravac u kojem se društvo kreće.Vlast Srbije ovim potezima, kroz izvoz oružja i otvaranje fabrike, aktivno učestvuje u globalnim ratnim tokovima i svesno bira stranu u sukobima, ne samo u Palestini, već i u Ukrajini i drugim ratnim zonama u koje izvozi naoružanje.
Dodatno, ova odluka dolazi u trenutku kada je saradnja Srbije i Izraela u oblasti naoružanja već značajno intenzivirana. Vrednost izvoza municije i vojne opreme iz Srbije u Izrael od 2023. godine porasla je čak 42 puta i dostigla 114 miliona evra, uprkos brojnim apelima eksperata Ujedinjenih Nacija da se prodaja vojne opreme Izraelu obustavi. Većina tog izvoza realizovana je preko Yugoimport SDPR-a, iste kompanije koja sada postaje partner Elbit-u u proizvodnji dronova.
To znači da Srbija ne samo da ignoriše međunarodne pozive na obustavu naoružavanja, već aktivno jača saradnju sa Izraelom i ulazi u novu fazu – fazu ustupanja teritorije za proizvodnju cionističkog oružja. U trenutku masovnog razaranja u Gazi, Libanu, širenja konflikta na Iran i rastuće globalne osude izraelske vojne industrije, takav potez ne može se predstavljati kao neutralan. On predstavlja jasno političko opredeljenje i direktno uključivanje u sistem koji proizvodi oružje kojim se ubijaju civili i razaraju celi gradovi.
Najviše zabrinjava činjenica da otvaranje vojne fabrike izraelske kompanije de facto znači da Srbija postaje neposredni učesnik u cionističkom vojnom pohodu i zločinima. To više nije prodaja municije iz punih skladišta koje je predsednik Vučić nudio kada je dao intervju za nemački „Cicero“ par meseci nakon navodne obustave izvoza oružja, ovo je korak u kome režim prihvata da se radnici u Srbiji proizvode tuđe naoružanje. Činjenica da će većinski vlasnik nove fabrike dronova biti izraelska kompanija, i da je Izrael intenzivirao agresiju na prostoru Zapadne Azije, znači da su građani Srbije dovedeni u opasnost od potencijalnog širenja sukoba. Da li je ovo cena opstanka režima SNS-a? Da li je vlast zarad svog opstanka spremna da uvede celo društvo u rat na strani agresora i cionista?
Globalni otpor
Zbog svoje uloge u vojnoj industriji, Elbit Systems je već godinama meta međunarodnih kampanja i direktnih akcija. Organizacija Palestine Action sprovodi blokade, okupacije i sabotaže Elbitovih pogona sa ciljem da zaustavi proizvodnju oružja, ukazujući na direktnu vezu između ove kompanije i ratnih operacija.
Otpor se ne zadržava samo na protestima. Nedavni incident u Češkoj, gde je zapaljen objekat povezan sa proizvodnjom dronova u saradnji sa Elbitom, pokazuje koliko su sukobi oko vojne industrije postali konkretni i koliko daleko ide spremnost da se takvi projekti zaustave.
Elbit Systems nije običan investitor, već kompanija čije prisustvo praktično znači uvođenje u ratne sukobe i pomaganje agresije koju sprovodi Izrael. Zato prisustvo ove kompanije u mnogim državama izaziva ozbiljan društveni i politički otpor.
Dolazak Elbit Systems u Srbiju nije samo još jedna strana investicija, to je odluka da se zemlja još više uključi u globalnu industriju rata, smrti i razaranja, da se ekonomija naše države i razvoj vežu za proizvodnju oružja i da se takav model normalizuje kao prihvatljiv.
Zato pitanje više nije šta Srbija kupuje i kome prodaje.
Ratna industrija je već ovde.
Ovo nije početak – ovo je produbljivanje.Svaki novi ugovor, svaka nova fabrika, gura nas dublje u sistem proizvodnje rata.
Pitanje je: dokle?
I da li pristajemo na to?