Slučaj Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beograd
Dok prekid vatre služi kao paravan za nastavak genocida nad palestinskim narodom, Filozofski fakultet u Beogradu obnavlja svoju saradnju sa Univerzitetom Ben Gurion iz Izraela.
Nakon dve godine pauze, Odeljenje za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu ponovo je najavljuje održavanje radionice „Jevrejska umetnost i tradicija“ u periodu od 16.2. do 21.2. 2026. godine. Radionica se sprovodi u saradnji sa Ben Gurion univerzitetom iz Negeva, institucijom koja je direktno povezana sa Izraelskim vojnim aparatom kroz Institut za nacionalnu bezbednost i tehnološki kampus koji deluju u okviru univerziteta, a koji sarađuju sa izraelskim ministarstvom odbrane i kompanijama iz industrije vojnog naoružanja.
Filozofski fakultet u Beogradu je 2024. godine navodno prekinuo ovu saradnju, ali ovaj događaj dokazuje da je ona samo pauzirana. Ovo otvara ozbiljna pitanja akademske etike, transparentnosti i institucionalne odgovornosti, naročito u kontekstu uloge univerziteta kao prostora kritičkog mišljenja, društvene odgovornosti i poštovanja ljudskih prava. Kontinuirana saradnja sa institucijama duboko upletenim u vojne i bezbednosne strukture dovodi u pitanje etičke principe na kojima bi akademska zajednica trebalo da počiva. Podrška studentskim blokadama tokom 2024. i 2025. godine ostaje prazna priča ukoliko se istovremeno nastavlja institucionalna saradnja sa univerzitetima aktivno uključenim u militarizaciju znanja i pravdanje genocida. U tom smislu radionica sa Ben Gurion univerzitetom predstavlja direktno gaženje etike na koju se Filozofski fakultet javno pozivao kada je stajao uz svoje studente. Plenum studenata Filozofskog fakulteta u blokadi jasno je izneo svoj stav protivljenja ovoj saradnji.
U međuvremenu Izrael nije prestao da sprovodi genocid nad Palestinskim stanovništvom. Pod plaštom „prekida vatre“ Izrael nastavlja da ubija i proteruje civile u Gazi, dok u Zapadnoj obali raste intenzitet nasilja izraelskih naseljenika uz punu podršku i pomoć izraelske vojske. Nedavno je u Davosu Džared Kušner predstavio investitorski plan za „Novu Gazu“ koji podrazumeva masovno raseljavanje palestinskog stanovništva, kao i Trampov „Mirovni odbor“ koji ne uključuje nijednog palestinskog predstavnika. Pored Zapadne obale i Gaze, Izrael nastavlja i sa napadima na okolne suverene države. Nastavljaju se vazdušni napadi na južni Liban, Siriju i Iran.
Filozofski fakultet nije jedina javna institucija koja sarađuje sa državom Izrael i organizacijama koje su njeni sateliti. Prethodno smo ukazali na štetnu saradnju Doma Omladine Beograda sa ambasadom Izraela, kao i spornu konferenciju koju je organizovao ShoahLab, jedna od laboratorija Instituta za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) na kojoj je gostovalo više predavača sa izraelskih univerziteta. Tu je i Fakultet političkih nauka (FPN) koji je ugostio Marka Đurića i predstavnike izraelske ambasade da šire genocidnu propagandu.
I pored jasnih razloga za prestanak saradnje sa državom Izrael i svim organizacijama i institucijama koje su na bilo koji način povezane sa ovom genocidnom državom, jedan deo javnih institucija u Srbiji ostaje nem na međunarodne pozive na bojkot. Pojavilo se i saopštenje jednog dela nastavnika Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u kojem ovu saradnju opravdavaju kroz poziv na slobodu akademskog izražavanja. A šta je sa pravom palestinske omladine na obrazovanje i akademsko izražavanje? Kako to da „deo nastavnika“ više od dve godine ćuti o skolasticidu, uništavanju kulture, nasleđa i obrazovanja u Gazi, a sada se poziva na „borbu protiv diskriminacije“.
Nema nikakve diskriminacije u odbijanju saradnje sa institucijama i ljudima koji pomažu genocid i ćute dok im se on odvija ispred nosa. Samo održavanje radionice „Jevrejska umetnost i tradicija“ nije nimalo sporno, čak je preko potrebno; ono što je sporno jeste organizacija ovog programa u saradnji sa izraelskim institucijama blisko povezanim sa vojskom i pojedincima koji u njima rade. Bojkot Izraela i otpor njegovoj cionističkoj ideologiji i kolonijalnoj politici JESU borba protiv antisemitizma, diskriminacije i urušavanja akademskih sloboda.
Dok sa druge strane, saradnja sa Izraelom ima veze sa pranjem imidža države koja sprovodi genocid.
„Deo zaposlenih na Odeljenju za istoriju umetnosti“ – kako su sebe potpisali u saopštenju objavljenom na profilu Filozofskog fakulteta – kao grupa akademski obrazovanih pojedinaca trebalo da razume ove razlike i da svesno odbije da bude saučesnik u normalizaciji genocida.
Zato pozivamo „Deo zaposlenih na odeljenju za Istoriju umetnosti“ kao organizatore radionice „Jevrejska umetnost i tradicija“ da otkažu program i organizuju novi bez saradnje sa obrazovnim ustanovama i pojedincima iz Izraela.